Zvezda ponuđena Arapima za 60 miliona evra?

FOTO: STARSPORT

Privatizacija naša dva najveća kluba, Crvene zvezde i Partizana, mogla bi da se dogodi uskoro, prenosi Blic.
Vlada Republike Srbije već ima kupca za cvreno-bele koje želi da proda za 60 miliona evra. Bogata arapska porodica Bin Zajed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zainteresovana je za nekadašnjeg prvaka Evrope.
Od sredstava koje bi država dobila za privatizaciju kluba iz Ljutice Bogdana, 40 miliona bi otišlo na vraćanje dugova beogradskog giganta, a 20 miliona bi bilo uloženo u srpski sport.
Sa druge strane topčiderskog brda je nešto komplikovanija situacija jer još uvek nema zainteresovanih za kupovinu Partizana.
„Imamo situaciju da se ne zna ko upravlja klubovima i samo je bitno pitati zašto država ne daje dovoljno para. Zašto da daje kada može da zaradi? Mislim da se na Zvezdi i Partizanu može zaraditi ako dovedemo nekoga ko će od toga napraviti posao. Pitate se zašto nije moguće to sada? Zato
što svi misle da tu treba odmah mnogo da se zaradi“, rekao je nedavno prvi potredsednik Vlade Aleksandar Vučić na RTS-u.

Preminuo Zvezdin trener Duško Tošić (25)!

Košarkaški klub sa žaljenjem obaveštava navijače da je momak rođen 1988. godine iznenada preminuo

Foto: kkcrvenazvezda.rs

Tragedija je zadesila Košarkaški klub Crvena zvezda! Trener u omladinskoj školi Duško Tošić preminuo je 10. septembra 2013. godine u 25. godini života.

Duško je ceo svoj život bio posvećen košarci, koju je mnogo voleo. Trenirao je u mlađim kategorijama FMP-a i Ceraka, a pre dve godine počeo je da radi kao trener škole košarke Crvene zvezde i to sa velikim entuzijazmom.
Bio je omiljen među decom koja su ga obožavala. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dugo se bavio sportom, a smrt ga je zatekla dok je trenirao u teretani. Njegovo mlado srce nije izdržalo.
Košarkaški klub Crvena zvezda Telekom porodici Duška Tošića i njegovim brojnim prijateljima upućuje izraze najdubljeg saučešća.

ZVEZDA MENJA DRESOVE: Retro stil sa velikim M u čast Marakane!

Povodom 50 godina najvećeg srpskog stadiona, ''crveno-beli'' će tokom septembra igrati u specijalno dizajniranim dresovima

Foto: Telegraf

Radost za “zvezdaše” – ”Marakana” slavi, odnosno proslavila je 50 godina! Čelnici Crvene zvezde odlučili su da septembar bude u znaku jubileja povodom pet decenija stadiona koji se kroz istoriju mnogo puta radovao.

Upravo zbog ovoga ”Puma”, koja je sponzor ”crveno-belih”, dizajnirala je specijalne dresove koji će se nositi samo u septembru. U pitanju su potpuno crveni (domaći) i beli (gostujući) dresovi, u retro stilu, koji na grudima imaju stilizovano slovo „M” („Marakana”).
Priliku da obuku nove dresove fudbaleri će imati već u nedelju, kada na najvećem srpskom stadionu gostuje ekipa Donjeg Srema. Još nije potvrđeno, ali u klubu su blizu odluke da navijače časte besplatnim ulazom na meč s ekipom iz Pećinaca.

ZVEZDA ČASTI NAVIJAČE: Besplatno na jubilej Marakane!

Prvi meč na sadašnjem stadionu odigran je 1. septembra 1963. godine kada je crveno-belima gostovala Rijeka. Na tribinama nezavršenog objekta bilo je 55.000 ljudi, a želja sadašnje uprave da se "slika" ponovi

Foto: crvenazvezdafk.com

Fudbaleri Crvene zvezde već 50 godina na “Marakani” igraju svoje domaće utakmice. Jubilej je proslavljen 1. septembra, ali će svečanost na, dugo, najvećem stadionu u regionu, biti održana u subotu kada crveno-belima u goste stiže Donji Srem.

Prvi meč na travi “Marakane” odigali su protiv Rijeke (1. septembar 1963) i slavili sa 2:1. Tada je na tibinama, još uvek nedovršenog stadiona, bilo oko 55.000 gledalaca. Sada se sadašnje rukovdstvo pita da li se može ponoviti taj dan?
Vođeni ovom željom čelnici su odlučili da ulaz za meč protiv tima iz Pećinaca bude besplatan, dok će fudbaleri ceo mesec igrati u specijalno dizajniranim dresovima, koji će iznad grba imati stilizovano slovo “M” i datum 1.9.1963.

Foto: Marko Jovanović

Specijalne pozivnice za ovaj događaj dobili su živi članovi ekipe koja je 1963. godine “otvorila” kultni stadion. Tih dana prisetio se i aktuelni predsednik Dragan Džajić…
- Utakmicu protiv Rijeke iščekivali smo kao nešto istorijsko. Jer, tim koji istrči na teren ulazi u istoriju – biće zapisan za sva vremena kao prvi koji je igrao na novom stadionu – prisetio se Džajić i dodao:
- Meni je bilo veoma stalo da igram na otvaranju stadiona. Tremu nisam imao. Onu zbog debija sam već prošao protiv Budućnosti, onu drugu vrstu, kad se igra protiv velikog protivnika, kad je derbi, takođe je ostala iza mene, jer smo se na početku novog šampionata sastali s Hajdukom iz Splita, ali ovaj meč protiv Rijeke je, ipak, izazivao uzbuđenje, jer se konačno igralo na našem stadionu.

Rajković: Prvo titula, pa matursko veče

mozzartsport.com

Pre 18. rođendana postao je evropski šampion, čuvar mreže prvoligaškog kluba i prvotimac voljene Crvene zvezde. Sve to za nepunih godinu dana! Upoznajte momka koji nas je na EP omladinaca u Litvaniji oduševio fenomenalnim odbranama u polufinalnoj penal-seriji s Portugalijom

Ono što se još uvek maloletnom Predragu Rajkoviću desilo za nepunih godinu dana mnogi ne dožive za celu karijeru. Samo nekoliko meseci pošto je skrenuo pažnju na sebe sjajnim odbranama na debiju protiv Partizana, još maloletni golman iz Negotina osvojio je evropsku titulu u omladinskoj konkurenciji, zaslužio mesto u idealnih 11 na EP u Litvaniji, dobio poziv u najbolji nacionalni tim Srbije i dres Jagodine zamenio opremom omiljenog kluba – Crvene zvezde.
“Da sam prošlog 31. decembra u ponoć hteo da poželim sebi sve ovo što sam doživeo za poslednjih devet meseci, sigurno bih nešto zaboravio. Toliko toga neočekivanog i lepog mi se desilo, da se nekada pitam da li je to možda samo san. Srećom, sve je prelepa java. Osvojio sam Evropu, potpisao za Crvenu zvezdu i stigao do A reprezentacije, što je više nego dovoljno razloga za sreću. Poželeo sam za Novu godinu samo dobro zdravlje i mesto prvog golmana Jagodine, a izvukao sam „sedmicu“ na fudbalskoj lutriji. Nisam od onih što vole iz jednog koraka da preskoče tri stepenika, ali nemam ništa protiv ovakvog razvoja stvari, iako sam još na njenom početku. Tek treba da stvorim ime i uradim nešto čime ću se ponositi kada jednog dana odem u igračku penziju”, kaže golobradi Predrag Rajković na početku razgovora za MOZZART Sport.
----------------------------------------------------
KASILJAS, PA SVI OSTALI

Stasiti Negotinac nema idole, ali mu je golman Real Madrida i španske reprezentacije Iker Kasiljas veliki profesionalni uzor.
“Ne samo što je jedan od najboljih golmana današnjice, nego je i gospodin čovek, legenda „kraljevskog“ kluba, ljubimac navijača i uzoran kolega. Tih van terena, „zver“ na njemu. Oduševljavaju me njegova hladnokrvsnost i mudrost u procenama. Poštujem Ikera i zato što mu je privatni život bez skandala. Voleo bih da budem tako moćan u rukavicama i običan bez njih. Ne bih imao ništa protiv ni da imam tako lepu i pametnu devojku kao što je njegova Sara, a-ha-ha...”
---------------------------------------------------
Vest o tvom transferu vešto je skrivana, a onda je odjeknula kao „bomba“. Jesi li i ti bio zatečen razvojem događaja, pogotovo posle poruke večitim rivalima iz bivšeg kluba da te mogu gledati samo u duelima s Jagodinom?
“Nedelju dana pre transfera, odlazeći s meča na Marakani, nisam mogao ni da pretpostavim da će mi to biti sledeća adresa. Maštao sam o tome kao svaki Zvezdaš, ali mi nije delovalo moguće. Ne u ovom trenutku. Računao sam da je realnije da posle nekoliko sezona u prvom timu Jagodine odem u inostranstvo, a tu želju sebi ispunim za pet do 10 godina. Međutim, život je čudo. Izvuče keca iz rukava kada se najmanje nadamo. Kao rođeni pobednik želim da dobijem i ovu partiju. Talon je veliki, ali su i moji štihovi jaki. Verujem u sebe".
Kako je moguće da te beogradski crveno-beli nisu vrbovali pre skauting službe Ćurana, kada si davno notiran kao jedan od najtalentovanijih golmana koje Srbija ima?
“Mogao sam još s 10 godina da postanem stanovnik Beograda. Tada sam dobio prvi poziv iz Ljutice Bogdana, ali tata i mama ga nisu prihvatili, jer su smatrali da sam previše mali za odlazak od kuće. Drugi je bio sudbinski, a od sudbine niko nije pobegao. Zahvalan sam Bogu što me je spojio s klubom za koji navija cela porodica Rajković i čitav naš kraj u Negotinu. Tog dana su sve komšije bile na nogama i slavile što je jedan od njih postao deo istorije jedinog evropskog i svetskog šampiona sa ovih prostora. ‘Izbombardovali’ su me SMS čestitkama i pozivima, ali najemotivniji mi je bio razgovor s prvim komšijom, velikim zvezdašem i malo starijim momkom od mene. Plakao je kao malo dete od sreće što sam ispunio naš zajednički san. Dužan sam im svima jednu veliku žurku kada ugrabim vreme za posetu rodnom mestu”.
Da li si imao pravo izbora drugog sporta ili pozicije u timu pored oca Saše, nekadašnjeg golmana, a sada trenera u stručnom štabu Hajduk Veljka?
“Fudbal je izabrao mene, a ne ja njega. Još onog dana kada me je tata odveo na prvu utakmicu Hajduk Veljka i ostavio sa svojim prijateljima na tribinama, a ja ga, kao svaki sin očaran ocem, širom otvorenih očiju gledao kako se baca za loptom. Voleo sam da udaram i po teniskoj loptici, ali još više sam uživao dok su mene drugi gađali velikom, fudbalskom. Kao svaki „ćaknuti“ golman, a-ha-ha... Stvarno, nije to posao za svakoga. Ne može bilo ko da se nosi s tolikom odgovornošću i stalno bude pod „lupom“. Ja sam se odmah „navukao“ na taj adrenalin, valjda su geni učinili svoje. Imao sam sreću da roditelji podrže moj izbor i isprate sve moje odluke. Bez porodice ne bih ništa napravio”.
-------------------------------------------------------
PREMIJER LIGA I ČELSI

Kao i svakom evropskom fudbaleru i Rajkoviću je san da jednog dana zaigra u nekoj od top pet kontinentalnih liga. Jednu ipak ceni i voli više od ostalih.
“Kada bih mogao da biram inostranu ligu i klub posle Zvezde onda bih obe ruke digao za šampionat Engleske i Čelsi. Mrzim kada se dosađujem na utakmici, a u Premijer ligi nema odmora za golmane. Sve pršti od dobrog fudbala. Ne bih baš mogao sebe da nazovem velikim navijačem Abramovičevog kluba, ali sviđa mi ono što Plavci rade. Iz sezone u sezonu”.
-------------------------------------------------------
Baš nikada te nije lopta povukla napred, među veziste ili napadače? Njima se greške brže praštaju i zaboravljaju.
“Pa da moram da trčim? Ne, hvala. Bolje da padam nego da šprintam gore-dole, a-ha-ha! Kažem vam, ja sam golman u duši. Nikada nisam poželeo da odem s moje gol-crte. Kao što nikada nisam bio linijaš. Često istrčavam, „glumim“ beka, pokrećem akcije po zemlji, uvek se trudeći da prvo odbranim ono što moram, pa tek onda pohvatam lopte koje svi vide u mreži. Šta imam od parada ako uprskam u školskim situacijama?!
Retki su golmani izvođači penala, a ti često uskačeš i u tu ulogu. Zar ti nije to previše odgovornosti?
“Volim da šutiram i umem to da radim. Često u pauzama na treninzima vežbam izvođenje penala. U Omladinskoj ligi Srbije dva puta mi se to isplatilo, jedan gol sam dao kolegi iz Teleoptika, a drugi momku iz niškog Radničkog. Hteo sam da šutiram četvrti jedanaesterac i protiv Portugalaca u polufinalu Evropskog prvenstva, ali Gaćinović se pre javio, Mitrović takođe, a pošto nas je Aca onako šmekerski odveo u finale, nisam stigao da pokažem i tu moju golmansku stranu”.
Specijalista si za branjenje penala. Šta je sve potrebno da bi se „pročitao“ šut sa 11 metara?
“Obožavam penale! Na kraju regularnih 90 minuta polufinala u Litvaniji rekao sam momcima da izdrže još produžetke, a da onda stvar prepuste meni. Ne zato što sam hteo svu slavu za sebe, nego zbog dobre statistike. Od sedam udaraca sa bele tačke u našoj Omladinskoj ligi odbranio sam pet. Između ostalih Partizanu, Zvezdi i Vojvodini. Imam dar da osetim gde će me „gađati“ igrač i držim se pravila da nikada ne menjam stranu. Uvek se bacim tamo gde prvo pomislim da će lopta završiti. Do sada sam često bio u pravu čitajući njihove poglede, držanje i gestikulaciju. „Loži“ me ta igra nerava i intuicije”.

Veliki klub i Beograd „progutali“ su mnoge tvoje vršnjake, pa i starije momke. Kako misliš da odoliš čarima prestoničke zabave i prebrodiš prelaz iz male u veću sredinu?
“Nisam došao u Zvezdu da bih ludovao po beogradskim splavovima i jurio devojke. Hoću da napravim nešto veliko u fudbalu i životu, a za to mora da se bude maksimalno posvećen sportu. Jagodina je daleko manje mesto, ali da sam hteo mogao sam i tamo da krenem stranputicom. Volim i ja da izađem s drugarima, ali sve u svoje vreme i sve sa merom. Bog ne daje često priliku kakvu sam ja dobio, ne bih oprostio sebi kada bih je prokockao”.

Teško, međutim, da ćeš u skorije vreme među stative, pored iskusnog starosedeoca Bajkovića. Zar ti nije bilo bolje da ostaneš u Jagodini gde si počeo sezonu kao starter?
“Svi bismo mi voleli da smo prvi izbor trenera. Bez obzira na to od kada smo u klubu i koliko nam je godina. Svestan sam da u Zvezdi ne mogu da računam na status koji sam imao u Jagodini, ali ko zna zašto je to dobro. Ne zna se šta nosi dan, a šta noć. Spreman sam da već sutra, na delu, pokažem zašto sam doveden, ali i strpljiv da sačekam mojih „pet minuta“. Verujem da ću dobiti šansu u drugom delu sezone, što ne znači da neću i pre toga debitovati. Dobro je što trener Stojanović ima mogućnost izbora. Poštujem znanje i godine mojih kolega”.
Selektor A selekcije Siniša Mihajlović toliko ceni tvoj talenat da te je pozvao u društvo Orlova još pre uspeha sa Orlićima. Kada, ipak, misliš da je realno da ozbiljno konkurišeš za mesto u najjačem nacionalnom timu?
“Srbija ne oskudeva u dobrim golmanima. Ima ih nekoliko ispred mene, a ja očekujem da im se pridružim za godinu do dve dana. Pod uslovom da nastavim pravilno da se razvijam, izborim se za minutažu u Zvezdi i dobro čuvam mrežu mlade reprezentacije. Neka sve ide svojim tokom. I redom. Vreme radi za mene”.

Ima li Zvezda vremena da čeka titulu? Odužila se Partizanova dominacija.
“Nećemo još dugo gledati komšijama u leđa. Uveren sam da ćemo se sledećeg maja mi radovati, a ja imati čime da se hvalim na maturskoj proslavi. Pre toga valja dobiti duele s večitim rivalom, naravno. I voditi računa protiv takozvanih malih ekipa. Titule se osvajaju i gube na tim utakmicama”, tvrdi učenik četvrte godine srednje škole.

Mrđa: Titula je naša! (VIDEO)

Povratnik u redove Crvene zvezde napadač Dragan Mrđa polako ulazi u željenu formu i nada se tituli posle šestogodišnjeg posta

Foto: crvenazvezdafk.com

Dragan Mrđa jedan je od napadača koji su ovog leta pojačali Crvenu zvezdu. Fudbaler od kojeg mnogi sa pravom očekuju da postane veoma bitna karika Zvezdne ofanzivne linije.

 

S obzirom na to da nije dovoljno fizički spreman, mini pripreme koje crveno-beli odrađuju na Tari za Mrđu su stigle u pravom trenutku.
- Najbitnije je da su uslovi fenomenalni, počevši od hotela, hrane, pa do ovog terena koji je perfektan. Došli smo ovde sa ciljem da se što bolje pripremimo, da radimo na kondiciji. Svakog dana smo imali po dva treninga i spremamo se što je bolje moguće. Meni ovo mnogo znači jer nisam mesec dana trenirao sa ekipom i s obzirom da nisam u pravoj formi. Naporan je ritam treninga, ali to je najbolji način za postizanje dobre fizičke spreme – rekao je Mrđa.

Foto: crvenazvezdafk.com

Konkurencija u Zvezdinom špicu je uvek velika, a iskusni povratnik u Zvezdin tabor smatra da je apsolutno nevažno ko će biti tandem u napadu i rezutate kluba ističe u prvi plan.
- Iz ove perspektive ne bih mogao nešto da pričam o eventualnom napadačkom tandemu. Najbitnije je da pobeđujemo, pobedili smo tri utakmice u nizu, i želimo da nastavimo u tom ritmu. Kao što je rekao predsednik Džajić, u ovom momentu nije bitno ko daje golove, najbitnije je da Zvezda pobeđuje, jer svi znamo koji nam je cilj ove sezone.
A taj cilj je…
- Titula, naravno -  završio je Mrđa.

 Dragan Mrđa u Crvenu zvezdu došao je iz Siona za koji je upisao 41 nastup uz deset pogodaka, i na taj način ponovo obukao zvezdin dres koji je pre toga nosio od 2001. do 2005. godine.
 (Telegraf.rs/izvor: crvenazvezdafk.com)

Slavlje u Zvezdi: Sutra se ženi Darko Lazović!

Fudbaler crveno-belih Darko Lazović za nešto više od 12 časova staće na ludi kamen za dugogodišnjom devojkom Ivanom Vujović!

Darko Lazović i Ivana Vujović sutra će izgovoriti sudbonosno "da", saznaje Pressonline!
Mladi fudbaler svadbu pravi u Čačku, gde su već stigli neki od njegovih saigrača. Darko će sa većinom venčanje proslaviti kada se pripreme završe, jer se većina Delija trenutno nalazi na mini pripremama na Tari, pa neće svi prisustvovati svadbenom veselju.
Simbolično je i to što je broj Lazovićevog dresa osmica, kao i datum na koji će se zakleti na večnu ljubav.
U svakom slučaju, uskoro novopečenom bračnom paru želimo svu sreću!